Ruma – Optika, Oftalmologija

>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>> stranica u izradi <<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<

Ruma

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ruma
Kolaž slika Rume (Centar grada, Crkva Sabora Srpskih Svetitelja, Jedan od dva Kipa- spomenika kugiRimokatolička crkva u Rumi, Spomenik konju, Dom JNAZgrada muzejaSpomenik Revolucije)
Grb
Administrativni podaci
Država Srbija
Autonomna pokrajina Vojvodina
Upravni okrugSremski
OpštinaRuma
Stanovništvo
 — 2011.Pad 30.076
 — gustina477/km2
Geografske karakteristike
Koordinate45°00′17″ SGŠ; 19°49′12″ IGD / 45.004833° SGŠ; 19.82° IGDKoordinate45°00′17″ SGŠ; 19°49′12″ IGD / 45.004833° SGŠ; 19.82° IGD
Vremenska zonaUTC+1 (CET), leti UTC+2 (CEST)
Aps. visina169 m
Površina67,5 km2
RumaRumaRuma na mapi Srbije
Ostali podaci
Poštanski broj22400
22401
22402
22403
Pozivni broj022
Registarska oznakaRU

Ruma je gradsko naselje u Srbiji u opštini Ruma u Sremskom okrugu. Prema popisu iz 2011. bilo je 30.076 stanovnika.

Sadržaj

Ime[uredi | uredi izvor]

Pitanje značenja imena Ruma za sada nije rešeno. Najverovatnije se radi reči orijentalnog porekla koja je u ove krajeve došla sa Turcima, ali se ne isključuje i mogućnost da datira iz još starijih vremena.

Naselje sa imenom Ruma prvi put se pominje u Sremskom defteru iz 1546. godine. Ruma je tada bila selo srednje veličine, razbacano duž obala Borkovačkog potoka. Stanovnici su bili Srbi, koji su se bavili zemljoradnjom i stočarstvom, a turskim vlastima plaćali porez.

Geografija[uredi | uredi izvor]

Ruma se nalazi u blizini južnih obronaka Fruške gore, na nadmorskoj visini od 111 metara. Karakterišu je ravničarska konfiguracija terena, plodna zemlja i pitomi, idilični pejzaži centralnog Srema.

Nedostatak većeg vodenog toka uspešno su nadoknađivala tri rumska potoka (Borkovački, Kudoški i Jelenački), koji su našli mesto i u grbu grada, a početkom sedamdesetih godina je u neposrednoj blizini Rume izgrađeno i veštačko Borkovačko jezero, koje se akumulira iz istoimenog potoka.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Nastanak[uredi | uredi izvor]

Zavičajni muzej Ruma u Rumi.Deo muzejske postavke u Rumi.

Počeci organizovanog života ljudskih zajednica na široj teritoriji Rume, datiraju još iz praistorije. O tome svedoče brojni arheološki nalazi praistorijskih naselja, od kojih je svakako najznačajniji arheološki lokalitet Gomolava kod sela Hrtkovci u rumskoj opštini. Prvi poznati stanovnici ovih krajeva bili su pripadnici raznih ilirskih i keltskih naroda (Amantini, Breuci, Skordisci…).

Na razmeđu dve ere, kao vesnik novog doba, u Srem je po prvi put došla rimska osvajačka vojska. Tokom godina, sve brojniji vojni logori na ovom području, polako su se pretvarali u naselja. Domorodačko stanovništvo je postepeno gubilo svoja etnička obeležja i prihvatalo rimsku kulturu. Srem je postao jedna od najvažnijih pograničnih rimskih pokrajina, sa Sirmijumom kao jednom od prestonica Rimskog carstva i zavičajem nekoliko rimskih careva (Decije TrajanMaksimijanAurelijanProb…). Na teritoriji Rume se nije nalazilo neko veće rimsko naselje, ali je zato konstatovano više poljoprivrednih imanja, tzv. vila rustika (villae rusticae).

U vreme Seobe naroda (od III veka pa nadalje) razni germanski narodi, zatim HuniAvari i Sloveni uništili su rimsku kulturu na ovom tlu. Više vekova nakon toga Srem je postao poprište sukoba FranakaBugaraVizantije i Mađara, koji su svaki na neko vreme držali Srem pod svojom vlašću.

Ruma[uredi | uredi izvor]

Posle mira u Požarevcu 1718. godine, deo Srema u kojem se nalazila i Ruma za narednih 200 godina pripao je Habzburškoj monarhiji. Kada je 1745. godine u Sremu uspostavljena Vojna krajina, kojoj je pripala i Mitrovica, baron Marko Pejačević je odlučio da izgradi novo sedište svog vlastelinstva. Opredelio se za teren u neposrednoj blizini sela Rume. Tako je 1746. godine na mestu današnje Rume počelo da niče novo urbano naselje, sa širokim i pravim ulicama, koje su se sekle pod pravim uglom.

Prvi stanovnici su bili Srbi — iz okolnih mesta i sela Rume, kao i Nemci — doseljenici iz nemačkih država. Iako su se bavili različitim zanimanjima — od zemljoradnje do zanatstva i trgovine — svi stanovnici su bili slobodni ljudi, što je za ono vreme bila značajna privilegija. Takođe, i sama Ruma je imala status slobodne varoši — Trgovišta, sa pravom na održavanje nekoliko godišnjih vašara i nedeljnih pijaca. Već 1747. godine (10. oktobra) održan je prvi vašar u Rumi uz učešće velikog broja trgovaca i zanatlija sa svih strana. 1. januara 1749. godine baron Marko Pejačević, na skupštini meštana, dao je Rumi tzv. „Slobodnicu”, kojom je ona i zvanično postala privilegovano naselje, sa svojim grbom i pečatom. Svaki punoletni stanovnik Rume dobijao je građansko pismo, kojim je uvrštavan u red rumskih građana, sa svim pravima i obavezama koje su iz toga proisticale.

XX vek[uredi | uredi izvor]

Raniji izgled gradskog trga.

Period uoči Prvog svetskog rata bilo je vreme ubrzanog privrednog i društvenog razvoja grada. Ruma dobija izgled pravog gradskog naselja. Mnogi planovi su, međutim, ostali nerealizovani izbijanjem Prvog svetskog rata. Tada su se mnogi Rumljani našli u ratu koji ih je vodio protiv njihove slovenske braće, te su zato masovno napuštali vojsku ili izbegavali mobilizaciju. Neposredno po završetku rata, u Rumi je 24. novembra održana skupština, na kojoj su se delegati iz celog Srema izjasnili za prisajedinjenje Srema Srbiji.Spomenik Žarku Miladinoviću u Rumi.Glavna ulica u Rumi.

Trend razvoja, donekle usporen u ratnim godinama, nastavljen je tokom 20-ih i 30-ih godina ovog veka. Otvaraju se trgovine, zanatske i manufakturne radionice, osnivaju se banke, otvaraju bioskopi, u nekoliko štamparija se štampaju knjige i novine koje prate politički, privredni, kulturni i sportski život grada. Iako je Ruma po svoj ekonomskoj snazi (najveća žitna pijaca u Kraljevini Jugoslaviji) i kulturnom nivou njenih žitelja već odavno spadala u red gradova, zvanično je taj status dobila tek 1933. godine.

Drugi svetski rat Ruma je dočekala kao jedno od središta nemačke nacionalne manjine u Vojvodini. Ulaskom nemačke vojske u Rumu, aprila 1941. godine, u gradu je ostanovljena okupatorska vlast. Uprkos tome mnogi Rumljani su se nalazili, najpre na obližnjoj Fruškoj gori, a kasnije i širom zemlje, dajući svoj doprinos antifašističkoj borbi. Oslobođenje grada, 27. oktobra 1944. godine, Ruma je dočekala sa znatno smanjenim brojem stanovnika, jer je veći deo pripadnika nemačke nacionalne manjine uoči oslobođenja napustio grad.

Demografija[uredi | uredi izvor]

Ikonostas Crkve Sošestvija Svetog Duha, delo Uroša Predića

U naselju Ruma živi 25987 punoletnih stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi 39,3 godina (37,8 kod muškaraca i 40,6 kod žena). U naselju ima 10891 domaćinstvo, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 2,95.

Ovo naselje je uglavnom naseljeno Srbima (prema popisu iz 2002. godine), a u poslednja tri popisa, primećen je porast u broju stanovnika.

Demografija[1]GodinaStanovnika1948.14.0011953.15.6191961.19.4461971.23.9331981.27.6991991.28.58228.1732002.32.22933.3772011.30.076
Etnički sastav prema popisu iz 2002.[2]
Srbi  28.03286,97 %
Hrvati  1.0273,18 %
Jugosloveni  7092,19 %
Mađari  3621,12 %
Romi  2490,77 %
Crnogorci  790,24 %
Makedonci  770,23 %
Muslimani  410,12 %
Slovaci  350,10 %
Nemci  350,10 %
Albanci  350,10 %
Slovenci  300,09 %
Ukrajinci  200,06 %
Česi  90,02 %
Rusini  80,02 %
Bugari  80,02 %
Rusi  50,01 %
Bunjevci30,00 %
Bošnjaci30,00 %
Rumuni20,00 %
nepoznato  7542,33 %

Stanovništvo prema polu i starosti[3][сакриј]

mž
?63    70
80+169    420
75—79272    584
70—74539    783
65—69795    996
60—64827    982
55—59724    749
50—541.308    1.326
45—491.429    1.511
40—441.235    1.333
35—391.005    1.121
30—341.019    1.042
25—291.132    1.171
20—241.220    1.191
15—191.122    1.102
10—14960    947
5—9834    830
0—4719    699
Prosek:37,840,6

prikažiDomaćinstvaprikažiStanovništvo staro 15 i više godina po bračnom stanju i poluprikažiStanovništvo po delatnostima koje obavlja

Saobraćaj[uredi | uredi izvor]

Železnička stanica u Rumi.

Pored Rume su uvek prolazile glavne saobraćajne komunikacije, povezujući je sa većim gradskim centrima u njenom susedstvu (BeogradNovi SadŠabac). U neposrednoj blizini naselja se nalaze međunarodni auto-put E70, krak koridora 10, a reka Sava je udaljena svega 10 km od grada.

Kultura[uredi | uredi izvor]

Kulturni život u gradu se odvija pod okriljem nekoliko ustanova kulture. U Kulturnom centru, Zavičajnom muzeju i Gradskoj biblioteci se redovno održavaju bioskopske i pozorišne predstave, koncerti, promocije knjiga, likovne izložbe i druge kulturne manifestacije među kojima je najznačajnija Festival muzičkih društava Vojvodine.

Najznačajniju ulogu u kulturno — umetničkom životu mladih u Rumi igra Omladinski savet Rume. To je savez organizacija koje se bave mladima: Odred izviđača Ruma, Gradsko pozorište Ruma, Književna omladina opštine Ruma, Društvo za borbu protiv raka opštine Ruma i Udruženje likovnih stvaralaca opštine Ruma.[4]

Privreda[uredi | uredi izvor]

Najveći broj stanovništva je zaposlen u industriji i poljoprivredi. Kao tradicionalno poljoprivredni region Ruma i danas poseduje solidnu osnovu za razvoj ove delatnosti, bilo kroz individualni sektor, bilo kroz odgovarajuće industrijske grane (prehrambena, kožarska, drvna, industrija poljoprivredne pneumatike).

Ruma, takođe, ima i dugu tradiciju u trgovini, a u tom pogledu je svakako najpoznatiji rumski vašar koji se održava svakog trećeg u mesecu. Nažalost, zanatstvo, koje je nekada takođe bilo zaštitni znak Rume, postepeno zamire i preseljava se u istoriju.

U Rumi je 2015. počela sa radom fabrika memorijske pene “HealthCare Europe”. [5],

Sport[uredi | uredi izvor]

Sport i rekreacija zauzimaju značajno mesto u životu Rumljana. Pored brojnih terena za fudbalrukometkošarkutenis i drugo, u centru grada se nalazi i moderan Sportski centar „Srce Srema”, kapaciteta 2.500 posetilaca, sa svim sadržajima karakterističnim za jedan ovakav objekat. U njemu se održava većina sportskih dvoranskih takmičenja u raznim sportovima. Olimpijski bazen dimenzija 50 m × 25 m (čija je početna dubina 2,20 m, a na sredini 2,5 m), ima deo predviđen za skokove u vodu dubine 4,80 m. Tu je i mali bazen (dimenzija oko 18 m x 7,5 m × 0,8 m) na Borkovcu. Dečji bazen je dugačak blizu 18 m, a dubina mu je 0,8 m.

Obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Osnovna škola „Zmaj Jova Jovanović” u Rumi

Brigu o obrazovanju i vaspitanju mlađih naraštaja preuzele su četiri osnovne škole (“Zmaj Jova Jovanović“, „Dušan Jerković”, „Veljko Dugošević” i „Ivo Lola Ribar”), tri stručne škole (srednja stručna škola „Branko Radičević”, tehnička škola „Milenko Brzak — Uča” i poljoprivredna škola „Stevan Petrović — Brile”) i Gimnazija „Stevan Puzić”, kao i predškolska ustanova „Poletarac”, sa više objekata.

Poznate ličnosti[uredi | uredi izvor]

Gradovi pobratimi[uredi | uredi izvor]

Detaljnije: Spisak pobratimljenih gradova u Srbiji

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Knjiga 9”. Stanovništvo, uporedni pregled broja stanovnika 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, podaci po naseljimawebrzs.stat.gov.rs. Beograd: Republički zavod za statistiku. maj 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Knjiga 1”. Stanovništvo, nacionalna ili etnička pripadnost, podaci po naseljimawebrzs.stat.gov.rs. Beograd: Republički zavod za statistiku. februar 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Knjiga 2”. Stanovništvo, pol i starost, podaci po naseljimawebrzs.stat.gov.rs. Beograd: Republički zavod za statistiku. februar 2003. ISBN 86-84433-01-7.
  4. ^ „O nama”. Omladinski savet Ruma. Arhivirano iz originala na datum 01. 02. 2012.
  5. ^ Prvi nepalski milijarder širi posao u Srbiji (B92, 22. februar 2018)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Ruma na Vikimedijinoj ostavi.
prikažipruNaseljena mesta opštine Ruma

Kategorije